Да се и Википедија на српском...

classic Classic list List threaded Threaded
19 messages Options
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Да се и Википедија на српском...

Slaven Kosanovic
...може и користи као извор за научне  
радове, ево га примјер:

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0353-5738/2007/0353-57380703271B.pdf

Журнал - Филозофија и друштво -  
Институт за филозофију и друштвену  
теорију, Београд

Страница бр. 275, референца бр. 3.

Сад пазите шта пишете по чланцима... :)

Славен


_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Nikola Smolenski
Slaven Kosanovic wrote:
> ...може и користи као извор за научне  
> радове, ево га примјер:
>
> http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0353-5738/2007/0353-57380703271B.pdf

Богами, није једини.

http://scindeks.nb.rs/SearchResults.aspx?query=REFTI%26and%26wikipedia&page=0&sort=1&stype=0
_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Nikola Smolenski
Nikola Smolenski wrote:
> Slaven Kosanovic wrote:
>> ...може и користи као извор за научне  
>> радове, ево га примјер:
>>
>> http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0353-5738/2007/0353-57380703271B.pdf
>
> Богами, није једини.
>
> http://scindeks.nb.rs/SearchResults.aspx?query=REFTI%26and%26wikipedia&page=0&sort=1&stype=0

Да и не помињем
http://scholar.google.com/scholar?q=%2Bwikipedia+%2B%D1%98%D0%B5
_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Slaven Kosanovic
In reply to this post by Nikola Smolenski

El 26/03/2009, a las 14:27, Nikola Smolenski escribió:

>
> Богами, није једини.
>
> http://scindeks.nb.rs/SearchResults.aspx?query=REFTI%26and%26wikipedia&page=0&sort=1&stype=0
>

Да, није изолован случај... Иначе,  
мислио сам на Вики на српском... За  
енглеску, шпанску, француску, итд..., ми  
је већ познато... Уосталом нас највише  
интересује кредибилитет наше Вики, као  
извора за истраживачке и научне радове.


_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Vladimir Jovanovic
uzas :-( srecom po struku, nigde ne videh biologiju :) makar nesto svetlo i akademsko u ovoj temi...

--
Wlodzimierz

_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Slaven Kosanovic

El 27/03/2009, a las 19:13, Vladimir Jovanovic escribió:

> uzas :-( srecom po struku, nigde ne videh biologiju :) makar nesto  
> svetlo i akademsko u ovoj temi...
>


Hoćeš da kažeš, da je bolje da nas ne citiraju... :)


_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Nikola Smolenski
In reply to this post by Slaven Kosanovic
Дана Thursday 26 March 2009 14:38:19 Slaven Kosanovic написа:
> El 26/03/2009, a las 14:27, Nikola Smolenski escribió:
> > Богами, није једини.
> >
> > http://scindeks.nb.rs/SearchResults.aspx?query=REFTI%26and%26wikipedia&pa
> >ge=0&sort=1&stype=0
>
> Да, није изолован случај... Иначе,
> мислио сам на Вики на српском... За

Онда http://scholar.google.com/scholar?q=%2Bsr.wikipedia+%2Bje
_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Mihajlo Andjelkovic
Страшно. Али страшно. Лепо је напоменути да је Википедија коришћена
као извор референци, али навести њу саму као референцу... }:D
_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Milos Rancic-2
2009/3/27 Mihajlo Anđelković <[hidden email]>:
> Страшно. Али страшно. Лепо је напоменути да је Википедија коришћена
> као извор референци, али навести њу саму као референцу... }:D

Да. Укратко то. Као што је неозбиљно навести ма коју енциклопедију као
референцу. То показује озбиљност оног ко се бави науком: Ако
енцкилопедија има референце на својим чланцима, треба користити њих;
ако је нема, подаци на енциклопедији нису довољно релевантни за
уношење у један научни рад. Наравно, добро је напоменути да се
енциклопедија користила као помоћна литература и навести је међу
општим изворима; али је врло проблематично у ком научном раду је
прихватљиво давати опште изворе.
_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Mihajlo Andjelkovic
Чисто да додам. Хајде није ни навођење Њикипедије као извора оно
најстрашније. Корак даље је када пише wikipedia.com. Домен постоји,
али неко ко се макар потрудио да погледа домен неће ово ставити.
_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Slaven Kosanovic
In reply to this post by Milos Rancic-2

>
> Да. Укратко то. Као што је неозбиљно  
> навести ма коју енциклопедију као
> референцу. То показује озбиљност оног  
> ко се бави науком: Ако
> енцкилопедија има референце на  
> својим чланцима, треба користити њих;
> ако је нема, подаци на енциклопедији  
> нису довољно релевантни за
> уношење у један научни рад.
>

Danas je to raširena praksa na Zapadu i Vikipedija se navodi kao izvor  
u mnogim naučnim radovima i publikacijama. Naravno takva praksa se  
nerijetko dovodi u pitanje, ali je takođe jasno da postoje mnogi  
ugledni akademici iz raznih oblasti, koji tvrde da je Vikipedija  
pouzdan izvor kao i svaki drugi, drugim riječima, ne smeta im da se ne  
ispoštuje ta "konzervativnija procedura". Uostalom cijela nauka o  
antičkoj istoriji i filozofiji se bazira na tercijarnim izvorima,  
doksografijama (http://sh.wikipedia.org/wiki/Doksografija), pa opet  
nikome ne pada na pamet da kaže da su apsolutno nepouzdani i  
neozbiljni, naprotiv.


Takođe mnogi nameću dilemu da li je Vikipedija samo enciklopedija ili  
više od toga, odnosno neka vrsta "zbirke znanja". Klasični  
enciklopedijski članci su mnogu šturiji po raznim pitanjima od  
većine onih koji se mogu naći na Vikipediji na različitim jezicima.  
Uzmimo recimo članak El Greco na španskoj i engleskoj viki, pa riječ  
je o jednoj kompletnoj analizi njegovog života i djela, da se  
praktično nema šta dodati ni oduzeti.

http://en.wikipedia.org/wiki/El_Greco
http://es.wikipedia.org/wiki/El_Greco

Mnoge knige iz istorije umjetnosti koje nerijetko koštaju par stotina  
evra, bi mogle itekako da pozavide.

Slaven
_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Mihajlo Andjelkovic
Не искључује се да на Википедији има добрих текстова. Без обзира на то
не бих икакво њено узимање здраво за готово сврстао у рад по ПС. Од
ђака у ОШ до доктора наука.

2009/3/27 Slaven Kosanovic <[hidden email]>:

>
>>
>> Да. Укратко то. Као што је неозбиљно
>> навести ма коју енциклопедију као
>> референцу. То показује озбиљност оног
>> ко се бави науком: Ако
>> енцкилопедија има референце на
>> својим чланцима, треба користити њих;
>> ако је нема, подаци на енциклопедији
>> нису довољно релевантни за
>> уношење у један научни рад.
>>
>
> Danas je to raširena praksa na Zapadu i Vikipedija se navodi kao izvor
> u mnogim naučnim radovima i publikacijama. Naravno takva praksa se
> nerijetko dovodi u pitanje, ali je takođe jasno da postoje mnogi
> ugledni akademici iz raznih oblasti, koji tvrde da je Vikipedija
> pouzdan izvor kao i svaki drugi, drugim riječima, ne smeta im da se ne
> ispoštuje ta "konzervativnija procedura". Uostalom cijela nauka o
> antičkoj istoriji i filozofiji se bazira na tercijarnim izvorima,
> doksografijama (http://sh.wikipedia.org/wiki/Doksografija), pa opet
> nikome ne pada na pamet da kaže da su apsolutno nepouzdani i
> neozbiljni, naprotiv.
>
>
> Takođe mnogi nameću dilemu da li je Vikipedija samo enciklopedija ili
> više od toga, odnosno neka vrsta "zbirke znanja". Klasični
> enciklopedijski članci su mnogu šturiji po raznim pitanjima od
> većine onih koji se mogu naći na Vikipediji na različitim jezicima.
> Uzmimo recimo članak El Greco na španskoj i engleskoj viki, pa riječ
> je o jednoj kompletnoj analizi njegovog života i djela, da se
> praktično nema šta dodati ni oduzeti.
>
> http://en.wikipedia.org/wiki/El_Greco
> http://es.wikipedia.org/wiki/El_Greco
>
> Mnoge knige iz istorije umjetnosti koje nerijetko koštaju par stotina
> evra, bi mogle itekako da pozavide.
>
> Slaven
> _______________________________________________
> Wikimediasr-l mailing list
> [hidden email]
> https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
>
_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Djordje Stakic
Ako rad piše o samoj Vikipediji i viki tehnologiji,
njenom istorijatu i značaju, može se koristiti i sama
Vikipedija kao izvor nekih informacija. Za naučne radove iz oblasti
matematike teško da se može iskoristiti, to bi i meni u ovom
momentu izgledalo smešno. :)

2009/3/27 Mihajlo Anđelković <[hidden email]>
Не искључује се да на Википедији има добрих текстова. Без обзира на то
не бих икакво њено узимање здраво за готово сврстао у рад по ПС. Од
ђака у ОШ до доктора наука.

2009/3/27 Slaven Kosanovic <[hidden email]>:
>
>>
>> Да. Укратко то. Као што је неозбиљно
>> навести ма коју енциклопедију као
>> референцу. То показује озбиљност оног
>> ко се бави науком: Ако
>> енцкилопедија има референце на
>> својим чланцима, треба користити њих;
>> ако је нема, подаци на енциклопедији
>> нису довољно релевантни за
>> уношење у један научни рад.
>>
>
> Danas je to raširena praksa na Zapadu i Vikipedija se navodi kao izvor
> u mnogim naučnim radovima i publikacijama. Naravno takva praksa se
> nerijetko dovodi u pitanje, ali je takođe jasno da postoje mnogi
> ugledni akademici iz raznih oblasti, koji tvrde da je Vikipedija
> pouzdan izvor kao i svaki drugi, drugim riječima, ne smeta im da se ne
> ispoštuje ta "konzervativnija procedura". Uostalom cijela nauka o
> antičkoj istoriji i filozofiji se bazira na tercijarnim izvorima,
> doksografijama (http://sh.wikipedia.org/wiki/Doksografija), pa opet
> nikome ne pada na pamet da kaže da su apsolutno nepouzdani i
> neozbiljni, naprotiv.
>
>
> Takođe mnogi nameću dilemu da li je Vikipedija samo enciklopedija ili
> više od toga, odnosno neka vrsta "zbirke znanja". Klasični
> enciklopedijski članci su mnogu šturiji po raznim pitanjima od
> većine onih koji se mogu naći na Vikipediji na različitim jezicima.
> Uzmimo recimo članak El Greco na španskoj i engleskoj viki, pa riječ
> je o jednoj kompletnoj analizi njegovog života i djela, da se
> praktično nema šta dodati ni oduzeti.
>
> http://en.wikipedia.org/wiki/El_Greco
> http://es.wikipedia.org/wiki/El_Greco
>
> Mnoge knige iz istorije umjetnosti koje nerijetko koštaju par stotina
> evra, bi mogle itekako da pozavide.
>
> Slaven
> _______________________________________________
> Wikimediasr-l mailing list
> [hidden email]
> https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
>
_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l


_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Milos Rancic-2
In reply to this post by Slaven Kosanovic
2009/3/27 Slaven Kosanovic <[hidden email]>:

> Danas je to raširena praksa na Zapadu i Vikipedija se navodi kao izvor
> u mnogim naučnim radovima i publikacijama. Naravno takva praksa se
> nerijetko dovodi u pitanje, ali je takođe jasno da postoje mnogi
> ugledni akademici iz raznih oblasti, koji tvrde da je Vikipedija
> pouzdan izvor kao i svaki drugi, drugim riječima, ne smeta im da se ne
> ispoštuje ta "konzervativnija procedura". Uostalom cijela nauka o
> antičkoj istoriji i filozofiji se bazira na tercijarnim izvorima,
> doksografijama (http://sh.wikipedia.org/wiki/Doksografija), pa opet
> nikome ne pada na pamet da kaže da su apsolutno nepouzdani i
> neozbiljni, naprotiv.
>
> Takođe mnogi nameću dilemu da li je Vikipedija samo enciklopedija ili
> više od toga, odnosno neka vrsta "zbirke znanja". Klasični
> enciklopedijski članci su mnogu šturiji po raznim pitanjima od
> većine onih koji se mogu naći na Vikipediji na različitim jezicima.
> Uzmimo recimo članak El Greco na španskoj i engleskoj viki, pa riječ
> je o jednoj kompletnoj analizi njegovog života i djela, da se
> praktično nema šta dodati ni oduzeti.
>
> http://en.wikipedia.org/wiki/El_Greco
> http://es.wikipedia.org/wiki/El_Greco
>
> Mnoge knige iz istorije umjetnosti koje nerijetko koštaju par stotina
> evra, bi mogle itekako da pozavide.

Тачност информација није питање. Уосталом, одавно је установљено да је
Википедија егал са Британиком по том питању.

Постоје два друга (скупа) проблема: један се тиче цитирања
енциклопедије уопште, други се тиче цитирања Википедије.

Кад је у питању цитирање енциклопедије, то има два сегмента:

1) Цитирање енциклопедије у научном раду (дакле, не у новинском чланку
и не у виду "за више информација видите...") говори о ниском научном
ауторитету писца из области коју цитира. Па, сад, ако је то периферна
област у односу на ону о којој је реч у научном раду (нпр. показивање
неке небитне чињенице за сам рад), онда то и није тако страшно. Мада
је, опет, боље назначити експлицитно да то није цитат него да је то
скуп додатних информација. Али, ако нпр. биолог цитира чланак из
биологије у Британици или на Википедији, онда је то озбиљан проблем за
научни интегритет конкретног биолога.

2) Енциклопедија је замашан посао и често су чак и стручне
енциклопедије пуне озбиљних недостатака. Узмимо, 14-томна
Енциклопедија језика и лингвистике, иако изузетно детаљна у модерним
(да не кажем помодним) лингвистичким правцима, врло је танка у
дијахронијској лингвистици. Такође, описи језика су изузетно
неизбалансирани: неки егзотични језици су описани значајно боље
описани од неких већих, а о неким језицима нема ни одреднице (иако
постоји опис у нпр. Британици). Такође, често постоје пропусти (познат
је пропуст Британике који од бар 1995. није исправљен: место слова,
мислим, Ђ у опису српског језика, стоји, мислим, тврди знак). Дакле,
за *научно* информисање о конкретном проблему не служе енциклопедије
(иако оне, свакако, служе као полазна тачка), већ служе конкретна
научна дела из те области.

Питање конкретно везано за Википедију тиче се оног што Британика има,
а по концепту Википедија никад неће имати (и не треба да има): научни
интегритет. Иза Википедије не стоје именом и презименом стручњаци који
својим научним ауторитетом гарантују за интегритет сваког чланка. Та
гаранција је само делом садржински битна (уп. проблем Британике по
питању описа српског језика), али је пресудна у формалном смислу:

Позивањем на конкретан рад одговорност за тачност података се преноси
на аутора тог рада. Узмимо, ако је један научник експериментално
установио да сила Земљине теже има толико и толико убрзање, онда други
у неком следећем испитивању може узети као чињеницу само на основу
научног интегритета првог. То је темељ научног метода: не мораш
измишљати топлу воду ако је неко други већ измислио.

Википедија ту врсту научног интегритета нема и зато се не може давати
као извор. Наравно, један физичар не мора да цитира одакле му убрзање
Земљине теже пошто је то податак који је другим физичарима познат (за
разлику од Википедије, чији аудиторијум нису само физичари). Али,
сваки физичар који цитира Википедију по питању резултата Великог
хадронског колидера -- јесте шарлатан (наравно, ако ти није у смислу
"да видимо колико је Википедија тачна по том питању").
_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Slaven Kosanovic
In reply to this post by Mihajlo Andjelkovic
Stvar je u tome da ako je neki stručni izvor na neku temu već citiran  
ili podrobno obrađen u jednom članku u Vikipediji, a ti kao autor  
već znaš da je to što piše u članku na Vikipediji otprilike to,  
prije da će "šira publika" tog tvog stručnog članka pokušati da  
dođe do nekog "opširnijeg" objašnjenja preko Vikipedije (bez  
pretenzije da na osnovu tvog članka i Vikipedije postane stručan za  
oblast X), nego idući u biblioteku ili kupujući knjigu preko Amazona  
ili nekog drugog onlajn serviza za kupovinu knjiga. Naravno neko ko  
pretenduje da postane stručan u nekoj oblasti, ne samo da će ići u  
biblioteku i/ili kupiti nekoliko desetina knjiga relavantnih za svoju  
oblast, nego će i proći kroz obrazovni sistem, fakultet, prakse,  
itd...

Ni ja se ne slažem da sad neko citira Vikipediju za neki stručni rad,  
bez da se informisao i provjerio u drugim relevantnim izvorima za  
svoju oblast, još manje da mi ostavi izvor u obliku: wikipedia.org ili  
wikipedia.com. :)

Inače, grešaka možeš naći i u stručnim štampanim i provjerenim  
izvorima. Do pojave Interneta rijetki su bili slučajevi u kojima si  
mogao da nabaviš "errata" dodatak za neki štampani rad, ipak danas je  
česta praksa da se kače onlajn na sajtu izdavača, ili autora.

S druge strane, Vikipedije na različitim jezicima, imaju različit  
stepen pouzdanosti...

Da zaključim. Vikipedija kao izvor za bazne informacije nekog naučno-
istraživačkog rada, gdje autor predlaže neke nove hipoteze i  
teorije, ili recimo gdje se razrađuje neka kompleksna matematička  
teorema, jednostavno ne ide. Ali za neke opšte informacije i  
definicije, zašto da ne. Veliki dio našeg znanja iz mnogih oblasti  
dolazi iz tercijarnih izvora, pa čak i neke informacije na osnovu koji  
se održavaju neke naučne teorije, naročito u društvenim naukama,  
recimo u istoriji. U prirodnim naukama je sasvim druga priča, jer  
prirodne nauke, ali i matematika ne podnose takav pristup.

Sve zavisi čemu je nešto namjenjeno.

Slaven


_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Milos Rancic-2
2009/3/28 Slaven Kosanovic <[hidden email]>:
> Da zaključim. Vikipedija kao izvor za bazne informacije nekog naučno-
> istraživačkog rada, gdje autor predlaže neke nove hipoteze i
> teorije, ili recimo gdje se razrađuje neka kompleksna matematička
> teorema, jednostavno ne ide. Ali za neke opšte informacije i
> definicije, zašto da ne. Veliki dio našeg znanja iz mnogih oblasti
> dolazi iz tercijarnih izvora, pa čak i neke informacije na osnovu koji
> se održavaju neke naučne teorije, naročito u društvenim naukama,
> recimo u istoriji. U prirodnim naukama je sasvim druga priča, jer
> prirodne nauke, ali i matematika ne podnose takav pristup.

Наравно, али не у облику "РНК је скуп амино-киселина<ref>Сарадници
Википедије, http://....</ref>.", већ у облику "РНК је скуп
амино-киселина<ref>више информација о саставу РНК можете наћи
на...</ref>." Дакле, главна разлика није у томе да ли *постоји* линк
ка Википедији, већ како је тај линк коришћен.
_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Драган Сатарић
Ајд за новине и овако и онако. Ту се свашта може појавити.
Међутим, научни рад !!!! Па нека је и стручни (а не научни), нема везе!

Чуди ме да нисте приметили један "тврђи" недостатак.
Када се референцира нечији рад, тада се наводи аутор, година, часопис, монографија итд. Рецимо да је овде кључна одредница аутор. Он није анониман и веома је битно да је компетентан.

Када неко цитира Њикипедија/нешто или још горе само Њикипедија - благи боже, шта је он у ствари цитирао? Ког аутора?

--------------------------
Штета што ова дискусија није на Њикипедији, да остане траг и да проистекне препорука: Не користити Њикипедију као извор за стручне и научне радове!

д

_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Milos Rancic-2
In reply to this post by Djordje Stakic
2009/3/28 Djordje Stakic <[hidden email]>:
> Ako rad piše o samoj Vikipediji i viki tehnologiji,
> njenom istorijatu i značaju, može se koristiti i sama
> Vikipedija kao izvor nekih informacija.

Да, ово је битно напоменути. Википедија по себи може бити извор за
оригинална научна истраживања из области које Википедија покрива на
мета нивоу. Дакле, може бити извор за проучавање друштвених мрежа,
заједничког рада на грађењу знања, категоризације знања,
енциклопедистике итд. итд. Википедија је врло богат извор за многе
савремене токове, а по много чему је јединствена у историји.

Дакле, треба разликовати употребу Википедије као извора информација у
односу на употребу Википедије као материјала за истраживање. Први
случај смо већ описали у претходним мејловима, док у другом случају
материјал са Википедије може да донесе врло богате научне резултате.
_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
Reply | Threaded
Open this post in threaded view
|

Re: Да се и Википедија на српском...

Mihajlo Andjelkovic
Добро, већ је било напоменуто да се Википедија, као и балега, могу
подвргнути научним истраживањима. Али у општем случају важи оно што
више пута поновисмо. :о)

2009/3/28 Milos Rancic <[hidden email]>:

> 2009/3/28 Djordje Stakic <[hidden email]>:
>> Ako rad piše o samoj Vikipediji i viki tehnologiji,
>> njenom istorijatu i značaju, može se koristiti i sama
>> Vikipedija kao izvor nekih informacija.
>
> Да, ово је битно напоменути. Википедија по себи може бити извор за
> оригинална научна истраживања из области које Википедија покрива на
> мета нивоу. Дакле, може бити извор за проучавање друштвених мрежа,
> заједничког рада на грађењу знања, категоризације знања,
> енциклопедистике итд. итд. Википедија је врло богат извор за многе
> савремене токове, а по много чему је јединствена у историји.
>
> Дакле, треба разликовати употребу Википедије као извора информација у
> односу на употребу Википедије као материјала за истраживање. Први
> случај смо већ описали у претходним мејловима, док у другом случају
> материјал са Википедије може да донесе врло богате научне резултате.
> _______________________________________________
> Wikimediasr-l mailing list
> [hidden email]
> https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
>
_______________________________________________
Wikimediasr-l mailing list
[hidden email]
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l